Ђоко Стојичић, књижевник, публициста, бивши министар и амбасадор Савезне републике Југославије преминуо је у Београду у 86. години.
Рођен је 12. фебруара 1936. у селу Медна, општина Мркоњић Град.
Дипломирао је југословенску и свјетску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду 1962, а магистрирао је 1966. године.
Легат од 1597 књига поклонио је свом родном крају и налази се у Народној библиотеци у Мркоњић Граду. Легат је званично отворен 1.августа 2014. године и чини једну од организационих јединица ове установе. У библиотечком фонду налазе се многобројна дјела страних и домаћих аутора,белетристика,стручна литература, периодика као и ђела легатора.
Написао је 17 књига поезије, 7 књига избора поезије, 6 књига студија, есеја, чланака и полемика, 3 путописа, 2 књиге прозе и 2 драме. Пјесме су му превођене на 20 страних језика и уврштене у 66 југословенских и српских и 16 страних антологија и зборника. Аутор је првог пројекта „Историја српске културе“ из 1993. године.
Добитник је великог броја књижевних награда: „Вукова награда“, „Златна значка“ Културно-просвјетне заједнице Србије, „Златни прстен“, „Србољуб Митић“, „Раде Драинац“, „Масарикова награда“, „Рудолф Други“, „Карел Хинко Маха“, „Франц Кафка“, „Искиа“ – италијански оскар културе, „Златни беочуг“, „Милан Ракић“.
Проглашен је почасним грађанином општине Мркоњић Град 2010 године.
